Изаберите Паге

Шиптари имају само један циљ – да протерају Србе са Косова и Метохије

Прича о стварању велике Албаније, коју и ових дана слушамо, прилично је стара и повремено се понавља, али ја у њу не верујем. То што шиптари прете да ће спојити Косово и Метохију са Албанијом ако им се не призна држава, неозбиљно је.

Фото: Б. Влаховић / Новости

Они се ни о чему не питају и раде и радиће онако како им нареде у Вашингтону. То што су са великим закашњењем одведени у Хаг Тачи и компанија зликоваца, има за циљ да поручи шиптарским сепаратистима да не могу да солирају и да морају да слушају шта им кажу у Вашингтону, где су и створили ту лажну државу отимајући територију од Србије.

Ово у интервју за „Новости“ каже др Константин Владимирович Никифоров, директор Института за изучавање словенских народа Руске академије наука. Он је неспорно најбољи познавалац историје не само Срба већ свих народа који живе на Балкану. Ових дана је објавио врло интересантну књигу „Од Србије до Србије“, у којој пише о догађајима од почетка 19. века до данас. Никифоров је и главни уредник часописа „Балкански алманах“.

Уверени сте да у Хагу неће бити праведне пресуде шиптарским терористима. Зашто?

– Досадашња суђења Албанцима у Хагу су била фарса. Американци и савезници нису хтели да се осуде вође албанских терориста јер би тако индиректно признали да су били на страни бандита. Главни проблем Американаца сада, кад је Косово у питању, јесте тај што је један број албанских политичара престао да буде до краја послушан. У Приштини као да су заборавили ко им је поклонио лажну државу. Суђење у Хагу је својеврсна порука Албанцима да не забораве ко им је газда и да не покушавају да глуме самосталност и непослушност према Вашингтону.

Русија је покушавала да успоставља сарадњу и са другим народима на Балкану. Са Словенцима имате одличне односе, али у Сарајеву вас „игноришу“…

– Словенци се разумно и рационално понашају. Имају добре односе са Русијом, од чега је обострана корист. Хрватска би хтела да има што више руских туриста, а што се тиче политике воде рачуна пре свега шта им кажу у Бриселу и Вашингтону. Из Загреба дају савете руководству у Кијеву како по Туђмановом рецепту решити проблем Донбаса. У Сарајеву се љуте што Република Српска добро сарађује са Москвом, али породица Изетбеговић и њени истомишљеници не прихватају предлоге Русије за сарадњу. И ја сам путовао у Сарајево и нудио им сарадњу историчара, али нису прихватили.

А Македонија?

– Русија је увек подржавала њену територијалну целовитост. Али они у Скопљу слушају шта им говоре на Западу. Не желим да се оствари црна прогноза да се једног дана подели Македонија на православни део и албански, који би се потом припојио Албанији или Косову. Али и будућност Македоније зависи од тога шта хоће Америка. Ја лично имам симпатије према Македонцима и нека им Бог помогне.

Руководство у Београду је у једном тренутку било спремно на компромис, али Албанци то нису хтели. Зашто их Вашингтон није натерао?

– Американци нису битно променили свој став према Србима. Да су хтели да задовоље и поштују и интересе Срба, они би одавно натерали Албанце у Приштини да се договоре са Београдом. Приче о мултиетничком Косову су бајке јер Срби и даље живе врло тешко и често их физички нападају Албанци. Ко боље зна ситуацију и односе на Косову види да је дугорочан циљ Албанаца да се сталним притиском на Србе протерају са својих вековних огњишта.

Из ваше анализе се може закључити да се на Косову и Метохији могу очекивати нове провокације против Срба…

– Све зависи од Американаца. Ако они запрете Албанцима да ће бити кажњени, престаће напади на Србе и неће бити погрома. Ни планови о стварању армије Косова не могу се остварити ако то не аминује Вашингтон.

Ви сте одавно говорили да су нереалне комбинације да ће Запад дозволити да се као „компензација“ за Косово и Метохију Република Српска припоји Србији.

– У ближој будућности Запад неће дозволити да се Република Српска припоји Србији, мада ја не видим будућност БиХ, јер ентитети и даље живе одвојено, а представници народа у централној власти у Сарајеву се више међусобно свађају него што заједнички раде. Осим тога, из многобројних разговора за време боравка у Београду стекао сам утисак да ни Србијанци нису спремни на ту „трампу“. За Србе Косово није само територија већ центар духовности, „срце и душа Србије“.

Како видите садашњу ситуацију у Црној Гори?

– У Црној Гори се после избора догодио велики апсурд. Победили су они који симпатишу Русију и православље, а сада су у влади људи који воде антируску политику. Све док највиши црногорски политичари иду по инструкције у западне амбасаде у Подгорици они ће наставити да се придружују антируској политици. Наставља се срамни период политике у Подгорици према вековном савезнику Русији.

Ви сте годинама критиковали руске власти због погрешне политике на Балкану, посебно према Србима…

– Ја сам историчар и дужан сам да пишем и говорим истину ма колико се она некоме не свиђа. Деведесетих година сам радио у Кремљу, припремао сам говоре председника Јељцина. У то време сам стекао утисак да Јељцин није улазио у детаље спољне политике и без допунских консултација је потписивао оно што су му доносили министар спољних послова Андреј Козирјев и његови људи. Због свега тога Русија је међу првима признала независност Словеније, Хрватске и БиХ. У то време је Русија прихватала западна правила игре. Нажалост, Русија је тада наметала српској страни тзв. вољу „светског друштва“.

У Кремљу је и у то време био немали број људи који је ту политику Козирјева сматрао погрешном…

– Помоћник председника Русије за националну безбедност Јуриј Батурин је инсистирао да Русија води самосталнију политику у решавању југословенске кризе, а не да слепо прихвата то што Запад намеће. Све су били гласније и руски парламентарци и експерти који су се противи политици Козирјева. Зато је почетком 1996. Козирјев смењен, а на његово место је дошао искусни Јевгениј Примаков, који се није устручавао да говори о руским националним интересима. Тада је и почела да се води многовекторна спољна политика. Али, руска дипломатија није могла да заустави негативне тенденције и да добије уважавање и равноправност у односима са Западом.

Сада Русија и Србија имају добре односе. Шта би требало још да се учини?

– Русија мора још више да помаже Србију. Паралелно са економском сарадњом морају се ширити и друге везе. Годинама се прича о потреби отварања руске ТВ у Београду, али се на томе ништа није учинило. Добро конципиран руски ТВ канал у Београду сигурно би био гледан и у другим бившим југо-републикама. Западне земље преко својих медија које су купили или основали освојили су балкански простор и „пуне главу“ својом идеологијом и вредносним системом младим људима. Русија мора да повећа и број стипендија младим људима са Балкана који желе да студирају у Москви и у другим руским универзитетским градовима.

Извор: Новости

Оставите одговор

Свети Стефан Дечански

ВИНА „ДУША МЕТОХИЈЕ“

Пратите нас

КЛИК И ГЛЕДАЈ

Русија да се врати

НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ!

22. ГОДИНЕ ОКУПАЦИЈЕ

КРШЕЊЕ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ПОСЕТИ ФЕЈСБУК СТРАНИЦУ

Pin It on Pinterest