Изаберите Паге

Руски амбасадор: Ако на КиМ не живе нормално Срби, неће ни Албанци

Запад је вештачки створио негативну слику о Србима која не одговара стварности. Опаку улогу је одиграо Међународни трибунал за бившу Југославију који је искоришћен као алат за промовисање антисрпског става. Решење за Косово треба да траже саме стране без спољног мешања и наметања вештачких рокова и рецепата. Конструктиван дијалог са Београдом уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН нема алтернативе – истакао је амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко.

Фото: Амбасада Руске Федерације у Републици Србији

Према Југославији Запад је од почетка користио политику „завади па владај”. С тим у вези је за главну мету пропаганде Вашингтона и низа европских престоница изабран Београд као федерални центар СФРЈ, који је тежио да очува јединство земље. На тај начин је вештачки створена негативна слика o Србима која не одговара стварности – рекао је Његова екселенција амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Боцан- -Харченко одговарајући на питање „Јединства”, зашто се тридесет година уназад примењују двоструки аршини од стране Запада према Србији и српском народу.

Појашњавајући даље однос Запада према српском народу, амбасадор Боцан- -Харченко је казао: – Опаку улогу је одиграо Међународни трибунал за бившу Југославију, који је искоришћен као алат за промовисање антисрпског става. Сматрамо тај приступ деструктивним, јер такво искривљавање реалности битно успорава постконфликтан процес на Балкану. Међутим, тешко је сакрити истину. У судовима се разматрају тужбе против НАТО-а, који је отпочео против суверене Југославије оружану агресију, током које су погинуле хиљаде цивила, срушена је грађанска инфраструктура, а земљиште и подземне воде су заражене осиромашеним уранијумом. Обелодањују се нове чињенице о злоделима терористичке „Ослободилачке војске Косова”.

Данас се на Србију врши жесток притисак, пошто она спроводи избалансирану, независну спољну политику, брани свој територијални интегритет и не одриче се својих националних интереса. Русија високо цени став Београда и његову посвећеност војној неутралности. Чврсто смо опредељени за јачање стратешког партнерства са Србијом, као и братских веза између два наша народа – навео је Његова екселенција амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко.

Постоји ли могућност да се врати вера у међународно право или ће и даље бити креирано по мери западних сила?

Сматрамо да грозничави покушаји Запада да замени међународно право, неким „поретком заснованим на правилима”, како би се продужила илузија његове доминације у свету, немају перспективе. Објективна стварност је формирање заиста полицентричног светског уређења. Русија ће се и убудуће заједно са истомишљеницима, међу којима је и Србија, залагати за изградњу међународних односа у складу са утемељеним у Повељи УН начелима суверене једнакости и немешања у унутрашње послове других земаља. Пут конфронтације не води никуд. Раније или касније ће бити прегледан – живот ће све ставити на своје место.

Осам година је прошло од потписивања Бриселског споразума. Док Београд испуњава потписане тачке, Приштина игнорише договор и одбија да формира Заједницу српских општина по Бриселском споразуму, а истовремено представници Албанаца јавно износе да ће формирати „велику Албанију”?

То да Приштина игнорише своје бриселске обавезе изазива код нас озбиљну забринутост. Делимо оцене Београда да је стварање Заједнице српских општина на Косову кључни елеменат обезбеђивања права и безбедности српског становништва у покрајини. И даље ћемо заједно настојати да се тај договор оствари. Што се тиче „великоалбанске” реторике, врло је опасна. Штети решавању косовског питања, подстрекава албански радикализам и угрожава суверенитет и територијални интегритет суседних држава. Одлучно осуђујемо такве манифестације, рачунајући да ће исто урадити и западни покровитељи Приштине.

Може ли се Европској унији веровати да је непристрасна код дијалога Београда и Приштине, ако сматра да исход дијалога треба да буде признање Косова од стране Србије и чланство у УН?

Задатак непристрасног посредовања је стављен испред Европске уније резолуцијом Генералне Скупштине УН 2010. године. Колико нам је познато, специјални представник Европске уније за дијалог између Београда и Приштине Мирослав Лајчак или други чиновници ЕУ нису најављивали да је такозвана косовска „независност” предодређен исход преговора. Штавише, пет земаља чланица ЕУ – Грчка, Кипар, Румунија, Словачка и Шпанија – не сматрају покрајину Косово „државом”, као и отприлике половина земаља чланица УН. Сматрамо да изјаве, које стижу из појединих престоница, крше логику решавања косовског питања. Решење треба да траже саме стране без спољног мешања и наметања вештачких рокова и рецепата. Да нагласимо да приступање УН захтева консензус пет сталних чланица СБ УН. Не видимо како може да то тога дође, ако се решење не буде налазило у међународно-правном пољу и не буде одговарало интересима Србије.

На Косову и Метохији српски народ, његова имовина и светиње изложене су свакодневним нападима, док представници међународне заједнице на КиМ и не реагују на такве догађаје. Видите ли решење да Срби на КиМ живе слободно као остали европски народи?

У УН и ОЕБС-у, као и у билатералним контактима са спољним партнерима стално покрећемо питање системске дискриминације националних мањина на Косову и тешког положаја косовских Срба. Позивамо међународне представнике у покрајини да одговорно испуњавају своје обавезе, да инсистирају да привремене институције у Приштини доносе адекватне мере за обезбеђивање права неалбанаца и заштиту православних светиња у покрајини. Посебно узнемирава то да је у последње време покренута агресивна кампања против игумана Високих Дечана оца Саве. А, управо тај манастир, да се присетимо, од 1998-1999. године је био уточиште за више расељених лица различите националности. Ако се у покрајини не гарантује нормалан живот за косовске Србе, неће га живети ни косовски Албанци.

Иако је још на снази Резолуција 1244, не поштују је ни Брисел ни Приштина. Може ли се решавати питање Косова и Метохије мимо поменуте резолуције?

Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, која је донета у интересу обезбеђења међународног мира и безбедности, СБ није укинуо. Свиђало се то некоме или не, тај документ је и даље камен темељац процеса стабилизације. Непоштовање Резолуције 1244 од стране Приштине само наглашава њену незрелост и неспремност за испуњење најосновнијих обавеза. Једнострани кораци мимо одлука СБ УН, укључујући проглашавање „независности” од стране косовских Албанаца, према сугестији њихових западних старатеља, пооштрили су проблеме покрајине. Недавно изабрано косовско „руководство” и само признаје да се у покрајини распламсава корупција и организовани криминал, траје економска криза и демографске тешкоће. Што раније косовски Албанци схвате међусобну повезаност тих појава, то брже може да се почне са поправљањем ситуације. Конструктиван дијалог са Београдом уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН нема алтернативе.

Било је наговештаја да би се САД могле укључити у дијалог Београда и Приштине. Да ли би у том случају и Русија била део преговарачког процеса?

Тренутно је у преговорима само један посредник, Европска унија. Током наставка дијалога код страна може да се појави заинтересованост за „добре услуге” других спољних играча. Бићемо спремни да размотримо опцију директне помоћи контактима између Београда и Приштине, ако таква молба стигне од наших српских партнера. При томе, никоме своју помоћ не намећемо. Русија је и данас активно ангажована у решавању косовског питања као стална чланица СБ УН, учесница тематских дискусија у мултилатералном и билатералном формату.

За Србију и Србе Косово је део Србије, за Албанце „независно”. Видите ли на помолу решење?

Пре свега, Приштина мора да одустане од стереотипа и да престане са истицањем ултиматума. Вреди се замислити о томе шта треба да донесе дефинитивно решење, а онда ће се и процес тражења опција померати са мртве тачке. По нашем мишљењу, основни циљеви су равноправност свих становника покрајине, заштита културног и верског наслеђа, развој економије, здравства и образовања. Јасно је да су у свим смеровима неопходни озбиљни напори косовскоалбанске већине, укључујући и у области реализације свега раније усаглашеног у Бриселу. Преко ноћи сви проблеми не могу да се реше. Нажалост, констатујемо да засада нема ни наговештаја добре воље Приштине.

Поред притиска на Србију да призна „Косово”, Србији се често упућују критике са Запада због присних односа са Русијом. Није ли превише очекивати да се Срби одрекну братског руског народа?

Западом руководи настојање да путем нефер конкуренције истисне Русију из региона. Нама је таква концепција „или – или”, односно „избора између две опције” – страна. Наглашавам да садашње препреке, које се вештачки чине, не могу да се упореде са оним великим искушењима, која су наши народи успешно савладавали раме уз раме током своје вишевековне историје. Данас партнерство између Русије и Србије обухвата редовне садржајне преговоре на највишем нивоу, као и разгранат систем узајамно корисних пројеката у сферама енергетике, саобраћаја и иновација. Од великог значаја је хуманитарна димензија наших односа. Поносимо се тиме што је уз помоћ руске стране извршено унутрашње уређење Храма Светог Саве у Београду. Све то је залог даљег одрживог развоја руско-српске сарадње, њеног „имунитета” од било којег штетног утицаја.

Неспорно је да је руски народ поднео највеће жртве у Другом светском рату и практично ослободио Европу од фашизма. У овом делу Европе Срби су повели борбу против фашиста и над њима је извршен геноцид у Независној држави Хрватској. Који је крајњи циљ упорног покушаја ревизије историје?

Неодговорни покушаји да се прекроји историја, да се оправдају нацисти и њихови помагачи, да се баце у заборав беспримерни подвизи и огромне жртве народа Совјетског Савеза, Срба и других југословенских антифашиста могу да се објасне намером да се ревидирају међународно-правни резултати Другог светског рата, а један од њих је стварање УН. Иде се на то да се омаловажи допринос наших земаља победи над нацизмом и да се доведе у сумњу централна улога УН у међународним односима, како би се тиме присвојило право једнострано, односно у оквиру евроатлантског „клуба изабраника”, решавати судбине света. Испољава се и фактор патолошке русо и србофобије. Имамо се чиме томе супротставити.

Русију и Србију уједињује непоколебљива одлучност да очувају и да пренесу наредним генерацијама истину о Другом светском рату и нашој заједничкој ослободилачкој борби против нацизма. Објављују се архивски документи, а највише руководство наших земаља учествује у догађајима посвећеним годишњицама Велике Победе 9. маја и ослобођења Београда 20. октобра. Добра традиција је акција „Бесмртни пук” којој се, вођени срцем, придружују све више житеља руских и српских градова. Захвални смо српској страни на пажњи према војним меморијалима и гробљима. Минуле године је у Београду, на иницијативу председника наших земаља, отворена Вечна ватра, која је упаљена пламеном са Гроба непознатог војника код зидина Московског Кремља. Сигурни смо да, бранећи нашу историју, бранимо и своју будућност.

Словеначки премијер Јанез Јанша упутио је Бриселу „нон-пејпер“ којим се предлаже цртање нових граница на простору Балкана. Да ли иза тога стоји неко много моћнији и да ли би Русија прихватила, евентуалну, промену граница на некој међународној мировној конференцији?

Талас коментара изазван објављивањем „нон-пејпера“ – наводно из пера Словенаца – о хипотетичком територијалном преуређењу Балкана, сведочи пре свега о незадовољству тренутном ситуацијом у решавању косовског питања и питања у Босни и Херцеговини. На Косову треба пронаћи излаз из ћорсокака, створеног због једнострано проглашене „независности” Приштине. У БиХ три конститутивна народа и два ентитета морају решавати сва отворена питања на основу равноправности, који је утврђен Мировним споразумом 1995. године. Руководећи се темељним принципима међународног права, одлучивати о својој судбини морају сами балкански народи, а не спољни играчи на неким мултилатералним конференцијама. Само то би дало одржив резултат. Баш зато залажемо се да се што пре укине институт Високог представника у БиХ, застарели протекторатски механизам, који само смета Србима, Хрватима и Бошњацима да воде нормалан дијалог.

Поједини амбасадори у Србији не престају да се мешају у унутрашње ствари Србије, мешетаре, дају неодговорне изјаве и не поштују Бечку конвенцију немешања у унутрашње послове суверених држава…?

Дипломатска етика дозвољава само да кажемо да Русија није учествовала у сличним сумњивим подухватима, нити намерава да учествује. Делујемо транспарентно, без „дуплих стандарда” и скривене агенде. Уверени смо да се такав приступ у потпуности исплаћује. Драго нам је да су многи наши партнери, укључујући и Србију, солидарни са нама.

Извор: Р. Комазец / Јединство

Оставите одговор

Свети Стефан Дечански

ВИНА „ДУША МЕТОХИЈЕ“

Пратите нас

КЛИК И ГЛЕДАЈ

Русија да се врати

НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ!

22. ГОДИНЕ ОКУПАЦИЈЕ

КРШЕЊЕ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ПОСЕТИ ФЕЈСБУК СТРАНИЦУ

Pin It on Pinterest