Изаберите Паге

Језив злочин на КиМ: Ивану терористи главу исекли тестером

Иван је возом путовао из Пећи према Глоговцу јуна 1998. године. Био је са супругом када је изненада у купе упала група маскираних терориста. Иако је носио цивилно одело и није имао оружје, ударили су га кундаком у главу и одмах изнели напоље. Изгледа да су га препознали.

Фото: Архива

Ово горко сведочење на отмицу свог брата полицајца Ивана Булатовића, који је тада имао 35 година, за „Новости“ износи Верица Богосављевић. Подизање оптужнице против терориста Хашима Тачија и Кадрија Весељија био је повод да се ова жена подсети горке Иванове судбине.

– Његова супруга није знала шта се даље дешавало са Иваном, али смо касније сазнали да је одведен у логор Ликовац у Дреници, где су га подвргавали најсвирепијим мукама. Од тада му се губи сваки траг – с болом се присећа Верица тренутка када је Иван одвојен од четворо деце од којих је најмлађе имало свега три године.

Говорило се, према сазнањима Удружења киданпованих и убијених Срба, да су несрећном Ивану у Глоговцу наочиглед бројних мештана исекли главу моторном тестером, а тако обезглављено тело бацили у бунар. Припадници такозване Дреничке групе којом је руководио тадашњи командант Тачи, у логору Ликовац мучили су на најсвирепије начине отете рударе из Белаћевца, међу којима је прва жртва био Жарко Спасић.

Децу бацали у крематоријум

– Током антитерористичке акције наше полиције пронађене су кости мученика, али и велике количине наоружања – подсећа Раде Негојевић, тадашњи новинар „Политике“, који се међу првима са новинарским екипама нашао крај злогласног логора Клечка. После свирепог мучења и стрељања у крематоријум су бацани српски цивили и полицајци. Међу њима су, како сазнајемо, биле и труднице и две девојчице од 10 и 15 година.

Фото: Архива

– Била сам са троје деце у нашем стану у Приштини када је Жарко тог 14. маја 1998. године отишао на посао у „Површинске копове“ у Белаћевцу. Тада сам га последњи пут видела – испричала је „Новостима“ Жаркова супруга Слађана.

И Снежана Марковић Здравковић (47) из Девет Југовића, сада расељена у Прокупљу, последњи пут је видела свога оца у јуну 2000. године. Томислав Марковић (54) киднапован је 24. јуна на путу од Мердара према Подујеву. Био је у колони возила са Србима који су тога дана из централне Србије путовали према Приштини.

– Он је отет из колоне возила под пратњом КФОР-а, али је по свој прилици потом одведен у логор Кукс на северу Албаније, јер сам његову слику са колоном српских заточеника пронашла у једном иностраном листу – прича Снежана, напомињући да су имена киднапера позната али да је на исти начин током 1999. године на потезу од Мердара према Подујеву код места Ливадице отето више десетина Срба.

Јуна месеца 1999. киднапован је и Ненад Вукадиновић (44) из Девет Југовића, којег су са убодним ранама у врату пронашли војници Кфора на улици у Приштини.

Мој супруг је 26. јуна 1999. пошао на посао у електрану „Обилић“, али је пронађен у Приштини где су га буквално заклали – прича његова супруга Надица. Мужа је после неколико дана пронашла у мртвачнци приштинске болнице.

Извор: novosti.rs 

Pin It on Pinterest